- Игре из Шумадије
Шумадија је централни део Србије са чијом ношњом и обичајима се, углавном, идентификује “права” Србија. Игра се лако, на полупрстима, увек меких колена, цело тело благо трепери. Игра се у колу, момак до девојке. Изабране игре у овој кореографији датирају из 19. века и прилагођене су сцени. Одлика народних ношњи је цветни дезен веза. Цвеће је на мушким и женским рукавима и грудима. Сукње, чарапе и кецеље су, такође, украшене вуненим цветним шарама.
Кореографија је освојила друго место на смотри “Аматери своме граду” у Беораду, 2002. године.
кореографија: Деса Ђорђевић музика: народна
музички аранжман: Бранко Мастиловић
- Игре са Космаја
Ово су специфичне игре шире околине Београда, где је живаљ у прошлости био окренут великој вароши, али је гајио посебан стил облачења, играња и певања. Игре су лагане, ведре, поетичне. Момак (коловођа) позива песмом девојку која му се свиђа у коло и када она стане у коло до њега, свима потврђује да је његова девојка. Ово је некада био важан тренутак у животу младих људи. Може се рећи да су ово игре које могу представљати београдско подручје.
Ова изузетна кореографија освојила је прво место на смотри “Аматери своме граду” 2004, године у Београду.
кореографија: Бранко Мастиловић музика: народна
музички аранжман: Бранко Мастиловић
- “Царица се с’ цара разговара” – игре из околине Лесковца
Изабране игре у овој кореографији су из Јужне Србије, између река Ветернице, Власенице и Јабланице. Она почиње смирено јер се, у ранијим временима, често формирало засебно мушко и женско коло. Игра се, потом, развијала у истом колу, момци на десној страни, а девојке на левој, да би у заносу игре, на крају, коло било мешовито. Како одмиче игранка, темпо је све бржи, а ритмични кораци доносе уживање у игри, тако да, на крају, играчи и гледаоци остају без даха.
Кореографија је освојила прво место на београдској смотри “Аматери своме граду” 2006. године.
кореографија: Војин Јовановић музика: народна
музички аранжман: Сања Марић
- Српске игре из околине Гњилана
У овој кореографији су представљене игре из вековне колевке српске духовне културе и традиције. Приказанe су изворне народне игре са оригиналним елементима српских игара са Косова, обрађене у уметничку кореографију. Под утицајем турске доминације у прошлости, девојке и момци, готово увек, играју посебно коло. То се радило тако у прошлости како би се спречило мешање момака и девојака и отмица од стране Турака. Отмице српских девојака од стране Турака су увек биле трагичне јер је било питање части. Народне ношње су са оригиналним одевним предметима.
Ова кореографија је на смотри “Аматери своме граду” освојила прво место 2002. године.
кореографија: Војин Јовановић
музика: народна
музички аранжман: Милош Милић
- Шопско надигравање
Ово су игре из југоисточне Србије уз саму границу са Бугарском, са неким елементима који се виђају и у бугарским играма, због мешања Срба и Бугара у том подручју. Игре су изузетно ритмичне, брзе и допадљиве. У овим играма види се надигравање момака и девојака. Мушка ношња је специфична по црним вуненим панталонама са богатим радом од црвеног гајтана на делу од појаса до средине бутина. Девојачка хаљина, црна вунена, без рукава, богато је украшена златним тракама и гајтанима на грудима и по дну хаљине.
кореографија: Војин Јовановић и Драгослав Џаџевић
музика: Драгољуб Шарковић
музички аранжман: Милош Милић
- Игре из Западне Србије
Сплет новијих народних игара из дела Западне Србије, који обухвата села око Ваљева. Игре је на терену сакупио уметнички директор Друштва од народних игара на игранкама и вашарима. Кораци су разнолики и тешки. Игре су се до скоро изводиле и на самом терену, али су данас готово нестале.
Ова кореографија је награђена на београдској смотри “Аматери своме граду” 1977. године.
кореографија: Војин Јовановић
музика: народна
музички аранжман: Бранко Мастиловић
- Српске игре из средње Босне
Српске игре из Гуче Горе и Сарајевског поља су игре српског народа из два региона у Босни и Херцеговини који се настављају један на други. Игре су занимљиве са изузетним играчким елементима уз специфично певање комплетног ансамбла. Народне ношње су верна копија оригинала са изузетним критикама жирија.
Ова кореографија је освојила прво место на смотри “Аматери своме граду” 2002. године.
кореографија: Војин Јовановић
музика: народна
музички аранжман: Сања Марић
- Врањанске игре
Ове игре представљају живот уз “жал за младост” српског живља из Врања. То су игре које представљају прожимање господских беговских игара, где игре започињу беговице, госпође тадашњег вишег сталежа. Даље настављају бегови спором, тешком и достојанственом беговском игром. Музику из дворишта, где се одвија игра бегова, чује лепа циганка и утрчава са дефом у рукама и почиње игром да заводи бегове, а особито бега коловођу. Она успева својом женственом и страсном игром да придобије наклоност бега домаћина. Тада позива своје другарице циганке чочекиње, које још више подижу страсни набој игре у којој бегови уживају. Када се игра распламса, из капије искачу и цигани чочеци, који додатно подижу динамику и темпо играња. Када игра понесе, нестаје разлика у сталежима, па се и бегови и беговице придружују тој игри која се завршава игром чочекиње на гочу. Ношње су оријенталне, али српске које су ношене у време турске доминације у Србији. Народ је био хришћански, а одећа је личила на ону коју су носили муслимани. Кореографија је рађена по мотивима из књижевног дела Боре Станковића и кореографије маестра Бранка Мастиловића.
- Биљана платно белеше
Високо стилизована игра је поетично приказивање народне песме “Биљана платно белеше” , коју изводи женски део ансамбла са тракама, у живописним ношњама. Игра представља спој лепоте и грациозности младих девојака, које кроз игру приказују бељење платна. Траке представљају платно које девојке перу на реци. Ношња је, такође, стилизована, али у народном духу са орнаментиком народних ношњи.
кореографија: Драгослав Џаџевић
музика: народна
музички аранжман: Марко Пантелић
- Влашке игре
Влашке игре су игре из источне Србије, области које делимично настањују Власи, народ пореклом из Румуније. Они су неговали своје обичаје, језик, игре и ношње. У време настајања ових игара, Власи су се, углавном, бавили сточарством. Чувајући овце, чобани су време прекраћивали разним играма. Данас тога нема у овом облику, али су остале игре пуне динамике и карактеристичног влашког надигравања и ударања ногама у под, како би се отерали духови. Игре су изузетно занимљиве и атрактивне, а од стране публике увек добро примљене.
кореографија: Драгослав Џаџевић
музика: Драгољуб Шарковић
музички аранжман: Бранко Мастиловић